1993., život u "Veselim devedesetim"
Mama radi za dve marke, tata na ratištu, komšija Rade prodaje benzin da preživi, komšija Milan što je do juče bio klošar i zajmio pare po komšiluku postao privrednik, u školi dizelaši, po gradu majmuni sa pištoljima, u društvu glad i hiperinflacija...
A ja slušam Ivana Gavrilovića, Tap 011, Grua, B3 i ostale na TV-u kako mi pevaju o svojim švalerskim poduhvatima, kako se razbijaju od para, il kolko im najveći problem u životu ljubav. De li se izgubio onaj rok od onomad?
2013., žurka "Vesele devedesete"
Jao, brate, koji je zez bio tad, kolko bih voleo da sam tad bio klinac! Tad su svi izlazili i družili se, danas svi vise po Fejsu, mrzi ih da izađu! Slušaj samo muziku, samo su se zezali, boli ih uvo, sve bilo jeftino! Što mi nemamo ovakvu muziku, nama samo Grand puštaju gde ove pevaljke pevaju kolko se razvaljuju, a pevači kolko su švaleri! Pu!
Он имо једну песму, ал није била ко Двеста на сат популарна, и много је инклузивна, па се не рачуна.
Ja sa 14 počeo da valjam benzin i pljuge.
Dođu ljudi sa flašom piva od pola litre i kažu da sipam, a mi se tu uvek sprdali pitanjem: "Je l' ti to za molotovljev treba?" lolo
+++
Dobra aleksa :)