Veštica i vila

Od pamtiveka sukob dveju sila - fascinantne lepotice mlađane i slađane nasuprot zboranim bezubim bakutama što jašu metle.
E sada - kritična situacija nastaje kada se te dve sile spoje u jednu ženu, i to sopstvenu, pa čovek više ne zna s kojom od dve opšti.
Najčešće je to lepa žena, kojoj se teško odoleva, ali koja pojedinim osobinama rugobno skrnavi svoju lepotu pretvarajući se u odvratnu vešticu koja davi nevidljivom omčom svog dragog do ivice sloma.
Jadnik, šta će - od ove mu se plače, al' na drugu mu se ne diže. Jebada veka u zdrave mošnice.
O, slabosti, ime ti je žena.

- Ja baraba, a ti vila ... dobićeš sad što si zaslužila ... Oj nanaj naj, oj nanaj naj (Miloje pevuši sebi u brk dok brije muda u kupatilu vidno ushićen pred seksualni čin. Nije ni primetio da je greškom uzeo brijač svoje Smiljane.
Po završetku izlazi iz kupatila ne ispravši isti. Veselo trlja ruke uspaljeno hukćući).

Par minuta nakon njega ulazi Smiljana da sredi piče za lizadu kad ono, međutim:

- Milojeee! Ko ti je rekao da briješ svoja jajca mojim picobrstom??! Ništa od seksa večeras!

Sledi treskanje vratima od kojeg Miloje dobija tikove te istraumiran jedva zaspi obešena nosa i isto takvog kurca, sam, u hladnoj sobi.

(Kasnije, iste noći)

Miloje sanja livadu, divnu, cvetnu, mirisnu. Ima dah žene i nežnost njenih tajni. Po livadi smilje. Iz jednog se stručka pojavljuje najednom njegova Smiljana oštro rutave pičke i dlakama sa iste počinje da kosi livadu pakosno se smejući. Potom daje mužu vilu u ruke. Mučenik obesno zamahujući istom peva sebi u brk:
- Ti baraba a ja vila ... namerno si piče zapustila ...

E veštičja posla!