Ono što radimo samo kad... Moramo? :)
Test je u ponedeljak, danas je petak.
PETAK
*popodne - izlazim iz škole i razmišljam: ''čim ručam vežbam matu!''
*posle ručka - ''samo da pogledam šta ima novo na netu...''
*uveče - vadim novčanik iz školske torbe i setim se ''ajoooj, zaboravila sam na matematiku! a moram da se spremam za grad, pa ne mogu sad... Neka, sutra ću. Imam ceo viiikeend...''SUBOTA
*podne - budim se i odmah mi sine kroz glavu: ''treba da učiiim... Ah, šta ću, moram... Samo da proverim šta ima na vukajliji.''
*20.30h - ''silazim sa kompa'', u nameri da odem do WC-a, i bacim pogled na sat: ''au, pa već je pola devet! moram da se spremam za grad!''NEDELJA
*doručak - ''e, mogla bih već jednom da provežbam matematiku...'' nisam stigla ni da završim misao, kad ono - zvoni telefon! posle tri sekunde čuješ: ''eeeeeee, pa gde si ti, aj na kafu...''
*malo pre ponoći - ''ah, što sam umorna!'', razmišljam vraćajući se iz šetnje.. Krećem ka krevetu i primećujem svesku iz matematike na stolu. ''aj, sutra pre škole ću otvoriti samo malo da se podsetim formula...''PONEDELJAK
*07.00h - zaglavim u kupatilu do pola 8 i onda se setim testa...Ma, ako nisam do sada vežbala...
Jes' da mi se to retko dešava, jer volim matu, ali, definicija ti je sjajna. Skroz realistična. :)
po cenu da me proglasi likerom, i ovde ti dajem +, ali samo zbog priznanja da ipak volis matematiku :)
Da ne verujem sebi koliko verujem i da nisam muško mislio bi da sam ja ovo napisao...