Fenomen kojem pribegava 100,1 % svih trgovaca kada vide da proizvod koji nude, ili ima paprenu cenu do mojega, ili je neka skart roba, pa kad su videli da su je zacenili, pribegavaju sistemu "daj sta das". Propratna radnja ove magicne recenice je pogled pravo u oci, i blagi osmeh, koji se graduativno povecava ako doticni masi ruku za dzep.
(lokalna stocna pijaca, seljak Milovan obilazi tezge sa prasicima i pilicima)
Prodavac: ajde, ajde, navali kod cika Bate!! kod cika Bate moze i na rate!!!
Milovan: domacine, posto prasetina??
Prodavac: 240 dinara, kila zive vage! Ali znas kakvo je, nema grama sala, samo meso !! ja sam to samo kukurzom hranio!! (prase neko zgoljavo, dlaka mu se rundavi po ledjima od cesanja i nervoze jer je ispizdelo od koncentrata)
Milovan: ma kako bre 240 dinara, pa tamo kod Jovanke dole u selu, ona svoje prodaje za 210 dinara, i to ne moz' covek da se pozali ni za sta!!
Prodavac, videvsi da je u kurcu, pocinje standradnu proceduru.
Ajde domacine, vidim da si posten covek, pa cu ti dati za 210, ali ovako, nema sanse da bih ja smanjio to!! pogledaj ih samo kakvi su, pa ima svi gosti sto ti dodju na slavu da te hvale!!Milovan se duboko razmislja, godi mu sto je po njegovom izmucenom licu, neko shvatio da je posten covek, a i onih 30 dinara po kili zive vage mu odzvanja u glavi... zaboravio je baba Jovanku u momentu
" pa ajde domacine, kad ti tako kazes, metni mi u dzak ono tamo levo, sve gi nesto cenim da ima dvaes' i pet kila!
Prodavac: moze, moze gazda, evo odma' ide!! Radojka, daj ovamo oni dzakovi sto sam ti stavio na tezgu pod paradajz, da upakujem to kako Bog zapoveda!!!
