Vidiš s kakvim predznanjem se ide u kafanu

Verbalna ćuška neiskusnom, zelenom boemu u pokušaju.

Nije kafana za svakoga, pogotovo za onoga ko ne poseduje iole poštovanja za jedinu iskrenu društvenu instituciju. Za kafanu je potreban talenat koji se kao i svaki drugi treba pravilno negovati i usmeravati.
Čik probaj da uđeš u hram ljubitelja čašice, majmunišeš se i baciš peglu po kariranom prostranstvu kafanskog stola, pašćeš u očima drugih gore nego da si napastvovao bakutu u liftu.
Umetnost je meškoljiti pozadinu u bircuzkoj stolici, podlakćene glave, pogledom uperenim u napućeni dekolte nasumične konobarice, dok se ledeno hladni, uvek zimski špricer provlači kroz prstiće, spremne za uvek poželjno štipkanje gore pomenute dame.
Za bakšiš se ima uvek, čak i ako je kuća pod hipotekom, u oči se gleda kad se nazdravlja sa toplinom, a ne preko kurca.
Neizmerno poštovanje je potrebno kako prema drugima tako i na delu u ispijanju ekvivalentne doze tekućine. Razgovor je jedina muzika, upotpunjen guštom i merakom.
Pravila je mnogo, i sva se prećutno poštuju u gospodskom duhu.

Mnoge su pesme i zametci najboljih srpskih knjiga nastali u prostorijama bircuza, dogovarali prevrati, zagovaralo podizanje ženskih suknjica. Očuvala je koliko, toliko i danas duh hedonizma usmerenog ka čovekoljublju.

Njojzi hvala.

-O, pa ko nam je to došao u naše kafanče?
-Petre, je l' to onaj Bosiljčić?
-Jeste, Ejduse, daj napravi mu malo mesta da sedne, da ga oprobamo.
-Evo, neka sedne ovde pored Ristovskog, otiš'o do vc-a da se olakša, sad će doći.
-Sine Ivane, sedni deder da popiješ koju sa nama, samo nemoj da nam krljneš po žvaku odmah, mislim nije u redu.
-Haha, jeste šaljivdžija gospodine Kralju.
-Neg' šta sam, sedi sokole, ovaj orlu.
-Može, al' samo jednu...
-Ih, jednu, gledaj da nas ispratiš!
-Evo i Laze, slabo nešto pije, obrijao brčiće pa pati.
-Ejduse, pazi ti šta pričaš, nemoj da ti se vratim u pozorište pa da ostaneš bez uloga...oooo, a tu nam je i Ivo, mora da se upravo vratio sa kundačenja one nesrećnice što piše pod pseudonimom, daj da popijemo u to ime.
..........
-Gledaj ovog mamlaza.
-Vala, može Seka Sabljić u zubima da ga nosi.
-Ma, i Bojkovićka sa njim rakiju da dere, da se usere.
-Ajde, Lazo, cepni tog greha njegove majke po glavi.

ĆUŠ

-Ah, šta se desilo?
-Šta, šta se desilo, ti glumac?! Pijani gegavče, tri špricera i oliz'o si odmah nosem tu limenu pikslu, sram da te bude, gledaj Ejdusa, gledaj sa kakvim se predznanjem ide u kafanu, nije se ni uzjapurio, a on prirodno crven u licu.
-Pa tebe bi Paja oplavio od batina kad bi te zatek'o da tako napirlitan neuko piješ u toj pederskoj uniformi oficira, ma idi begaj.
-Ništa, pustite ga, sutra mu ugovaramo pijančenje sa Milicom Milšom, neka podele po pivo, kako glumiš tako i piješ... Nego uzdravlje momci!