Vidra

Poreklo:
To je rumunsko mitološko biće koje se rađa svakog oktobra. Naziv vidra potiče od rumunsko-kineske reči turskog porekla ''VEE DRAJ'' što u prevodu znači biti opasan inače na zemunskom se ovo biće naziva i ''DRAVI''. Vidra se prvi put pominje u rumunskim rukopisima (iz kojih je Vuk Karadžić maznuo slovo DŽ) iz 1478. godine, tu se pominju ogromna stvorenja koja lutaju Transilvanijom ostavljajući iza sebe pustoš i ruševine. Kralj Bezmud I je pokrenuo veliku hajku na ova čudovišta ali su ona nestala negde po Balkanu, verovatno u Srbiju gde su se kamuflirali medju svinjama.
Vidre same po sebi predstavljaju veliki strah za Rumune i ako su ih pripitomili i počeli da ih koriste k'o Srbi svoje svinje.
Migracije:
Svake 40. godine vidre odžavaju svoj festival ''Vidromanija'' u Stambolu gradu gde jedu jabuke premazane katranom posle čega se takmiče za najbolji prdež i najlepši glas među vidrama (i Grandovim zvezdama).
Skriveni horoskopski znak u rumunskoj mitologiji je vidra koji važi samo za ljude rođene u oktobru prestupne godine između prvog petka i treće subote od 22h do 03h. Prema verovanjima astrologa ti ljudi ovladavaju supermoćima ali će (nažalost) biti slepi i moraće da nose rudarske šlemove ceo život.
Razmnožavanje:
S početka januara svake godine počne sezona parenja među vidrama koje ne prestaje nikada. Sam proces obavlja se tako što mužjak prebije ženku kamenicom i potom joj izluči svoje spermatozoide na slepoočnice. Tu nastane ogromna krasta koja pukne nakon 7-11 nedelja i ispadne od 17 do 423 jaja vidri.
Mladunče:
je veoma napredno, a dokaz tome je da posle 2 meseca dostignu pun rast i već pune svoju majku i nastavljaju svoju lozu (nisu čuli za incest).
Ishrana:
Svake prestupne godine se hrani kerovima, a kada joj je slava tad smaže neku kamilu (posti). Hrane se i malim Rumunčićima koji znaju napamet preko 442 vica. Napadaju huligane i siluju matore babe. Jedu i (prvotimce FUDBALSKOG KLUBA) Rome. Piju pivo ispred dragstora sredom i nedeljom ujutru i uveče.
Veličina i težina:
Teške su između 13 i 48.548879 kilograma i visoke u zavisnosti od plime i oseke, a to može biti odprilike od 0.1 m (tkz. bogalji) do 1.12 (tkz. patuljci Mikići).