Mama: Razbio si komšiji prozor! I to Mirku Hanibalu!! Dolazi ovamo!
Gane: Ali mama.. - Šta ali, skidaj gaće i daj prut!
Štura!
Kroz kuhinju i tatine ruke 5 metara sa preprekom u vidu tronoške, dnevna 8 metara i zlobna sestra sa reketom za stoni tenis, zbog rizika od zaključanih vrata iskakanje kroz prozor, visina nije bitna, bitno je preživeti, trčanje kroz dvorište eskivirajući psa koji baš sada hoće da se igra, preskakanje - prolaz kroz živu ogradu i trk niz ulicu, pažnja usmerena na uslove saobraćaja i na udaljenost razjarenog roditelja, kvaka i rajber komšijine tarabe moraju se odraditi u isto vreme i po mogućstvu zatvoriti iza sebe, 20 metara kroz komšinkino dvorište i pokušaj ubeđenja iste da svrati roditelja na kafu, e sad, 500 metara do šume, glavni deo, livada, trnje, zmije, gliste i leptiri! Završna deonica, penjanje na kućicu na drvetu koja se rodila isključivo za ovakve prilike, mirno sedenje i posmatranje roditelja dole ispod, koji, ni da si aktivirao dugme za samouništenje planete ne bi krenuo na drvo za tobom. Ode kući da se ohladi.

Pa ti dođi opet kući pijan.

- Ми код Дунава, све је спремно за вишебој... Кад долазиш?
- Већ? Стижем брзином светлости! Носим цугу!

- Kako ste prošli na fudbalu?
- Pa, izgubili smo al' smo ih dobili u višeboju.
- Ajoj!
- Ma, da... rakija, pa klopa, pa špricer, pa pevaljka...