Izlazak u grad u kome prošetate sa devojkom držeći se za ruke.
Vraćati se iz prodavnice sa pivom.
Skroz čudna sintagma sa skoro pa nepojmljivim sklopom reči.
Ljubav. Niko ne zna tačnu definiciju ovog pojma, svako je doživljava na svoj način, a svi bi da je imaju. Kao da nikad nisu čuli za onu „pazi šta želiš, možda ti se i dogodi“.
Voditi. Voditi u park? U šetnju? U muzej? Na pišanje? Na šišanje? U posetu? Na fakultet? Ima li ovo nabrajanje kraja?
Apsolutno je nemoguće objasniti značenje ove sintagme, ako se ne upotrebi neki od sinonima za ovu radnju. Osim ukoliko se ne počne sa pričom o pčelama i cveću. U principu, da u nekom trenutku života nismo shatili da je „vođenje ljubavi“ zapravo ljubavno modifikovana verzija reči „seks“, i društveno prihvatljiva reč za „jeba*e“, verujem da niko ne bi znao šta se tu zapravo vodi - partner? – osećanje? – napisana reč „ljubav“ na papiru?, i gde bi trebalo da se odvede.
Što bi rek'o naš narod, jeb'o lud zbunjenog, takoreći - lud sa zbunjenim vodio ljubav.
Za razliku od sexa gde se razmišlja kitom, za vođenje ljubavi potrebno je koristiti (gornju) glavu...
Jedna od najslabije vođenih radnji na ovoj planeti. Ljudi retko kad vode ljubav, uglavnom se jebu, te se i sam izraz jako retko upotrebljava u svakodnevnom govoru.
-Jebeš li ti štogod? (sigurno nećete čuti -Vodiš li ti ljubav s nekim?)
-Uf, al' bi' je zveknuo! (Sigurno nećete čuti -Uf, al' bi' vodio ljubav s njom)
-Mala se jebe k'o nenormalna! (sigurno nećete čuti -Mala vodi ljubav k'o nenormalna)
