Vojno lice

Лице пуно бора. Од којих свака има своју причу. Свој дан у рову. Свој комад хлеба и конзерву клот пасуља. Своју ноћ на стражи и први испаљени метак. Своју мокру униформу и свраб од пузења по трави.

Лице са два уха. Која су чула рафал аутоматских пушака и хаубица. Која су чула бомбу која је пала недалеко од рова. Која су чула јецаје и позив у помоћ својих најмилијих. Која су чула:"ЈУРИИШ!", а после свега, песму војника из вагона враћајући се кућама.
Уши које су чуле смрт.

Лице са два ока. Ока која су видела сивило бојишта. А онда и црвенило истог. Која су видела како људи падају, живот се гаси, а држава губи.
Очи које су виделе смрт.

Лице са носем. Носем који је кришом омирисао дуван када му је заставник понудио цигару на стражи. Којим је мирисао свеже проливену крв своје браће, и мирис олова који је окруживао бојиште.
Нос који је намирисао смрт.

Лице с устима. Устима којим је пробао заставникову цигару. Устима у којима је јео пасуљ сваки дан у рату. Устима којим је пољубио крст са ланчића и узвикнуо "помози Боже!".

Лице с ожиљком од метка. Ожиљком који његову причу може да исприча боље него уста...