Vrlo popularan i opšte poznat pojam na našim prostorima. Sam izgovor ove sintagme kod mnogih izaziva strahopoštovanje (nešto poput uslovnog refleksa). U stvarnosti, vojno lice je pretežno nadrkani, bivši niži oficir vojske naše zemlje (naših zemalja SFRJ, SRJ,...) koji sada u prevremenoj penziji uživa u blagodatima stečenog imena i ugleda. Živi u stanu dobijenom od strane države, koji se nalazi upravo u vojnom naselju, pretežno naseljenom vojnim licima. On je onaj kojeg jednoglasno biraju za predsednika kućnog saveta, a takođe je i predvodnik kada je u pitanju ograničavanje igranja basketa ispred ulaza jer se teren nekako nalazi baš pod njegovim prozorom. U hodniku na pozdrav "Dobar dan" eventualno klimne glavom, a poslednji put se nasmešio '97 kad su "njegovi" odneli još jednu ubedljivu pobedu na izborima. Šematski prikaz članova njegove porodice izgleda ovako:
Žena: Učiteljica u OŠ, blaga i pitoma žena, veoma dobro izdresirana koja naravno nikad nije htela (a ni smela) da makar jednim gestom protivureči svome mužu.
Sin: Postoje dve varijante ovog potomka 1) On je na ćaleta, strog, nadrndan i disciplinovan. Odlikuje ga skromnost. 2) On je pederast i predstavlja suštu suprotnost svoga oca proisteklu iz vojničke discipline nametnute od strane gorepomenutog. Druži se sa marginalizovanim grupama i živi u nekom svom svetu.
Ćerka: Sve do puberteta uzorna devojčica. Međutim hormonalnim razvojem dolazi do velikog preokreta u njenom ponašanju i razuzdanosti koja često rezultira nalaženjem muža kretena.

Najbitniji faktor u nekom selu.

Лице пуно бора. Од којих свака има своју причу. Свој дан у рову. Свој комад хлеба и конзерву клот пасуља. Своју ноћ на стражи и први испаљени метак. Своју мокру униформу и свраб од пузења по трави.

Лице са два уха. Која су чула рафал аутоматских пушака и хаубица. Која су чула бомбу која је пала недалеко од рова. Која су чула јецаје и позив у помоћ својих најмилијих. Која су чула:"ЈУРИИШ!", а после свега, песму војника из вагона враћајући се кућама.
Уши које су чуле смрт.

Лице са два ока. Ока која су видела сивило бојишта. А онда и црвенило истог. Која су видела како људи падају, живот се гаси, а држава губи.
Очи које су виделе смрт.

Лице са носем. Носем који је кришом омирисао дуван када му је заставник понудио цигару на стражи. Којим је мирисао свеже проливену крв своје браће, и мирис олова који је окруживао бојиште.
Нос који је намирисао смрт.

Лице с устима. Устима којим је пробао заставникову цигару. Устима у којима је јео пасуљ сваки дан у рату. Устима којим је пољубио крст са ланчића и узвикнуо "помози Боже!".

Лице с ожиљком од метка. Ожиљком који његову причу може да исприча боље него уста...

Iskompleksirana osoba koja ustaje u 5 ujutru i urla ko magarac ako ustanes posle 7h.
Cita novine po ceo dan takodje i citulje.
Sisa se na marinku.Sloba mu je idol.
Dnevnik se gleda svakih sat vremena i po mogucstvu vise kanala od jednom

Lice koje svoje naličje obično krije u sinu pederu.

Као што постоје физичко, правно и издржавано, постоји и војно лице. Оно се издваја јер се инситктивно не ослања на људску, животињску или вештачку већ на војну интелигенцију.