Sedi u neudobnom sedištu skoro čitav dan. Jedini put kada protegne noge jeste kada čisti bus, ima pauzu za obrok i kada pali kući. Stalno se vrpolji, sa bedra na bedro i namrgođenim pogledom gleda cestu ispred sebe. Znojavim dlanovima dodiruje kruti volan. Udiše vazduh u kom se prepliće benzin i gasovi, mirisi raznih ljudi i svež vetar koji na mah ispuni njegovo radno mesto. Otežano diše kroz široki nos i neprestano, sa prezirom posmatra svoj glomazni stomak.
Zašto ima ovoliko ljudi? Zašto se toliko deru? Zašto je ovolika gužva? Zar ne može bar jedan dan, da bude kako treba? Ovo su česta pitanja koja postavlja sebi.
"Sedim u ovoj kabini 16 sati dnevno, a jedva imam para za decu, ženu i sebe. Da mi nije njih, jedinih osoba koje volim, poludeo bih"– njegov učestali monolog.
Ovaj posao je fizički i psihički težak,a takođe je i vitalan za društvo, ne razumem zašto ga niko ne poštuje? Kada me ljudi pitaju čime se bavim i kada saznaju odgovor podsmevaju mi se i misle da sam tupadžija ili prostak. Zašto su oni pametniji od mene? Zato što su se sticajem okolnosti( putem veza, šlihtanja ili nelegalnog sredstva) stigli do višeg staleža? Ja bar znam gde pripadam i ne zavaravam sebe zabludom da sam za nešto bolje.Briše natopljenim peškirom, koji se nalazi oko njegovog vrata, znojavo i naborano čelo i kao da time tera ove zle misli.
Na semaforu, kada čeka zeleno svetlo, nasloni se maljavim podlakticama na volan, zavuče ruku u vlažnu kosu i žmureći uzdiše. Kada je pauza, da drugom kolegi da preuzme, a on se na glavnoj stanici šeta, puši pljuge i posle toga jede. Pa se opet vrati na posao. I tako iz dana u dan, u nedogled,do smrti.
Vraća se kući istim putem. Kada god prelazi preko pešačkog u glavi mu se kao blesak munje javi ideja: “Što me ne udari neki auto, pa da crknem”. Ali ta misao, brzo tinja i nestaje kao iskra.
I ko zna dokle će on živeti ovim životom?
Hvalaa ždrale...da nisam,ali volim da se postavljam u tuđe pozicije ili da nosim tuđe cipele....:)
Svaka njima čast kuda provlače one autobuse, ne bi' ja biciklom. A meni nešto ona sjedišta udobna izgledaju, imaju amortizer, skakuću. :) +
Јао, и оне кондуктерке, јадне жене, замисли пишеш карту док се аутобус креће. Па тачно бих умрела. :) ++
hvala na plusu mesečarka...:)...moramo imati razumevanja za sve,jer ko zna možda se tim poslom budemo bavili....
Al nema više meščini debelih šofera? Ja sve viđam neke mršavce. A neki dan i jednu tetu...
+++
"Sedim u ovoj kabini 16 sati dnevno, a jedva imam para za decu, ženu i sebe. Da mi nije njih, jedinih osoba koje volim, poludeo bih"– njegov učestali monolog.
Bravo pozdrav od vozača :) al kamiona :)
+
inace, ja sam jeo ovaj lebac, tero sam gracki bus jedno 4 godine (znaci samo mlin sto me nije mleo, sve sam proso). jednu noc sam 'nesto' bleno u net do 2 ujutru, a u 4 sam morao da se dignem u prvu, i reko sam neces ga majci do kraja zivota... mislio sam na autobus, net i dalje koristim do kasno, jbg. mozda definisem iz drugog ugla, nekad...
Оно, лепа причица..али, причичца је. Чему постављање на Вукајлији?
Од мене увек минус на нешто што није у духу сајта.
Već prepoznajem tvoje definicije... do je u neku ruku i dobro i loše, dadoh +, imaš odličnu moć zapažanja čoveče a vjerovatno nisi vozač!!