Najusamljeniji čovek na svetu.

Једина особа у аутобусу која не мора да прими мајгери од бабе и остане без цокуле, да би се изборила за место. Није ни чудо што га зову мајстор...

Najprivlacnija vrsta muskaraca,uvek se nadje neka dobra cura da trci za njim...

4 u 1.
Vozač ,kondukter, čistačica i mehaničar.

Фолк ди-џеј, нажалост.

Особа која има могућност да обузда своје природне нагоне и посећује тоалет онда када није за воланом.

Za starije osobe je to nimalo zanimljiv posao i verovatno bi većina pre izabrala da guli krompir po ceo dan, nego da vozi autobus.
Međutim za klince on je neverovatno biće koje upravlja orgromnim volanom pred komandnom tablom sa milion različitih dugmića koji ko zna čemu služe. Deca vole da blenu i da prate njegovu vožnju, tumačeći svaki njegov pokret izuzetno pažljivo, ne bi li shvatili kako funkcioniše taj svemirski brod. Svako gradsko dete je sanjalo da postane vozač autobusa jednog dana, samo kako bi provalili koje dugme šta pokreće i čemu služi mala ručica pored vozača.

Čovek sa najvećom kancelarijom u Srbiji. Od Sjenice do Beograda i dalje. Takođe, jedan od obrazovanijih ljudi u Srbiji sa nekoliko diploma i zanata. To dokazuje i činjenica:

Posebna vrsta zivog bica okarakterisana sa samo dve proste osobine:dobar covek ili pedercina,u zavisnosti od toga da li vas na stanici saceka dok vi trcite za basom. .

Jedina stvar sa više bagova od autobusa koji vozi. Nadrdani tip koji iako vozi po jednom pravcu, u oba smjera čitavu smjenu stalno žuri, a to je zato što ima ugovoreno rakijanje sa kolegom u kafani na zadnjoj stanici. Psuje druge vozače, putnike, boga i svoj posao. Ne staje van stanice makar ti staja go na kiši u januaru dok ti udovi otpadaju pred vratim busa. Ne staje ni na stanici ako nema dovoljno ljudstva čije će cijene karata da pokriju cijenu goriva utrošenjog za kočenje i ponovno kretanje. Ako ste prvi put u busu na toj liniji, na pitanje do koje stanice ide, stiže odgovor 'dokle stigne'. Otvara samo prednja vrata, za zadnja i srednja treba dobro napeti glasne žice i računati na dobru volju svevišnjeg. Jedino što mu je uspjelo u životu je da položen vozački ispit iz trećeg pokušaja i tetkino sekretarisanje u kancelariji javnog prevoza, kako je i dobio posao.

Sedi u neudobnom sedištu skoro čitav dan. Jedini put kada protegne noge jeste kada čisti bus, ima pauzu za obrok i kada pali kući. Stalno se vrpolji, sa bedra na bedro i namrgođenim pogledom gleda cestu ispred sebe. Znojavim dlanovima dodiruje kruti volan. Udiše vazduh u kom se prepliće benzin i gasovi, mirisi raznih ljudi i svež vetar koji na mah ispuni njegovo radno mesto. Otežano diše kroz široki nos i neprestano, sa prezirom posmatra svoj glomazni stomak.

Zašto ima ovoliko ljudi? Zašto se toliko deru? Zašto je ovolika gužva? Zar ne može bar jedan dan, da bude kako treba? Ovo su česta pitanja koja postavlja sebi.

"Sedim u ovoj kabini 16 sati dnevno, a jedva imam para za decu, ženu i sebe. Da mi nije njih, jedinih osoba koje volim, poludeo bih"– njegov učestali monolog.

Ovaj posao je fizički i psihički težak,a takođe je i vitalan za društvo, ne razumem zašto ga niko ne poštuje? Kada me ljudi pitaju čime se bavim i kada saznaju odgovor podsmevaju mi se i misle da sam tupadžija ili prostak. Zašto su oni pametniji od mene? Zato što su se sticajem okolnosti( putem veza, šlihtanja ili nelegalnog sredstva) stigli do višeg staleža? Ja bar znam gde pripadam i ne zavaravam sebe zabludom da sam za nešto bolje.Briše natopljenim peškirom, koji se nalazi oko njegovog vrata, znojavo i naborano čelo i kao da time tera ove zle misli.

Na semaforu, kada čeka zeleno svetlo, nasloni se maljavim podlakticama na volan, zavuče ruku u vlažnu kosu i žmureći uzdiše. Kada je pauza, da drugom kolegi da preuzme, a on se na glavnoj stanici šeta, puši pljuge i posle toga jede. Pa se opet vrati na posao. I tako iz dana u dan, u nedogled,do smrti.

Vraća se kući istim putem. Kada god prelazi preko pešačkog u glavi mu se kao blesak munje javi ideja: “Što me ne udari neki auto, pa da crknem”. Ali ta misao, brzo tinja i nestaje kao iskra.

I ko zna dokle će on živeti ovim životom?

Модерни кочијаш. Наизглед миран и повучен, изморен од напорног посла, возач аутобуса не личи на особу која је спремна да се свађа због глупости. Међутим, историја и животно искуство су нас научили да изглед може да вара. Да, може и хоће. Овај главати, проћелави чикица са тетком из војске је уствари темпирана бомба и увијек је на граници да се испизди до неслућених размјера. Неријетко, он ту границу и пређе...

Највећи послодавац у Србији. Свима је шеф.