Statusni simbol u mlađanog Srba.Nema lepšeg osećaja nego kada taj, zlata vredan dokument, pokažeš drugu, ili još bolje, lepoj drugarici.San.Za 99% ipak nedosanjan.
Plan: Sada, sa tih dugo željenih šesn'es' godina, konačno mogu da polažem vozački.Taman za godinu dana (inače period u kome tinejdžer, po sopstvenoj proceni, može barem tri puta da položi) mogu da sednem za volan.Kaže Mile da su lopovi, traže sto evra da položiš iz prve, al' šta on zna, glup je ko kurac, sere.Položim ja to, dobijem vozačku, ćaleta će auto već smoriti, biće moj svaki put kad mi treba.Mogu da idem po gradu, vozim devojke i oratke, nabijem cvike, trubim, serem...
Realnost: Ćaleta više zanima Dnevnik na prokletom RTS-u, ali ipak, verovatno nesvesno, pristaje da ti plati auto-školu.Očekuje se, naravno, da mu ti organizuješ sve, a on samo da pljune lovu (po mogućstvu što manje) i napali se više nego ti sam kako učiš da voziš.Bez obzira na to što si nesposoban, upisao bi se do kraja godine, ali tu na scenu stupa keva koja ne želi ni da čuje za nekakvu vožnju, barem ne do osamn'este.Posle teških pregovora, ustanovljeno je kako je najbolje početi sa auto-školom sa sedamnaest godina.Napunio si sedamnaest i smaraš sve redom, ali na tome ostaje do punoletstva.
Došao je, napokon, i taj dan kada ćeš, sa nepunih devetnaest sesti za volan, a stručnjaci odrediti da li si sposoban za vožnju.Iz četvrtog puta si položio.Svima pričaš da si iz prve sabio, samo najbolji ortaci 'znaju' da si iz drugog.Napokon živiš, živiš u uverenju da ćeš biti zvezda.Budućnost: Za ćaletov auto sešćeš dvaput, oba puta sa njim, barem do tridesete kada dobijaš ujakov jugo.To će potrajati do kasnih tridesetih kada uzimaš nekog solidnog golfa, kojeg pred penziju preprodaješ za duplo veću cenu.
Kamaz, jebite se svileni plastikanci!