Fiktivna radnja kojom se izražava želja za povratkom u određeni trenutak u prošlosti da bi se izmenila sadašnjost. Koristi se kada je ciljna situacija u sadašnjosti sjebana do nepopravljivosti.
- Brate, kad bih mogao da se vratim u prošlost nikada ne bih dopustio da se sve ono desi i ona i ja bi još bili zajedno...
- Da’l si normalan! Kad bih ja to mogao poneo bih nacrte za sve nove izume i oružja, dobio bih oba svetska rata i vladao svetom...
- Ti bre dečko imaš problema...
- Što, samo kažem...
Vraćanje za vreme letnjeg raspusta u rodno mesto, tvoje ili roditelja kod babe i dede. Svaki put isto po bezbroj puta. Roditelji te vuku da vidis čika Peru, baba Maru, teta Vesnu, jer su te oni čuvali kad si bio mali. Na putu do njih roditelji zastanu da pričaju sa svakom osobom na ulici, malo mesto svi se znaju. Posle petnaest minuta pričanja sa matorcima okrenu se vama i kod svakog kometar isti.
1. Jao Marko sine, pa da li se sećaš ti mene?
2. Pa malo nešto ( jer bi čisto NE bilo nekako previše grubo).
1. Pa znaš ti da ja tebe znam od kako si ovoliki bio ( pokazuje rukama).
2. ....
1. Pa dobro bio si mali. Jao kako si se promenio, nikad te ne bih prepoznala. Jao isti si deda Stanoje kad je bio tih tvojih godina.
2. ( Vučeš za rame jedno od roditelja da preuzme razgovor, jer ćeš pući ukoliko se nastavi)
