Ljudska subjektivnost, pojava koja ne bi postojala da ne postojimo i mi. Uvek mislis da ga imaš dovoljno al' ipak se sjebeš i ne uradiš većinu stvari koje si želeo, možda zbog nedostatka istog ili zbog nedostatka hrabrosti.
U tim nekim užasnim trenucima kada konačno uvidiš da nisi večan i da ga ipak nemaš dovoljno, osetiš svoj puls i strujanje krvi i shvatiš šta sve imaš, i koliko malo šansi imaš da ispuniš sve što si želeo. Ne propuštaj pucanj pištolja koji najavljuje početak trke, jer kada se nađeš u zaostatku, bićeš usamljen, tvoje plavo nebo biće prekriveno dimom paljenih snova i želja, sve što si nekada želeo nećeš moći ispuniti. Počuj taj zvuk života i seti se sebe kao onda kada si bio klinac, kada ti je bilo svejedno, kada nisi video groznu i odvratnu stranu života. Snovi koje si nekada stresao sa svoje kose opet počni da sanjaš, jer nikada nije kasno.
(U sebi) Hmmm, hoću imati vremena da serem..
Ipak ne...3 sata kasnije vidiš sebe kako čučiš pored drveta i brišeš bulju od drvo.
лепо ово, још мало па ко Андрић брате лоло +++