Vrišti!

A: Jebote, opet su mi obrisali defku, ne mogu da verujem. Šta da radim ja sad?
B: Vrišti! Kako me bre nerviraš, ko da je to najvažnije na svetu.
----
A: Čoveče, opet kasni plata, iseći će mi struju, a ni grejanje nisam platio, odakle.
B: Polako dobićeš šrčku. Stiće plata bre, opušteno.
A: Ma šta opušteno, vrištaću!
---
A: (ulazi u kuću, otvara vrata gostinjske sobe) tu si. I mislio sam tako. Baš ti se sviđa ovde, a? (skida maramu koja joj je prekrila usta).
B: (drhti, plače, jedva govori) molim Vas nemojte. Zažalićete. Moj tata će vas naći.
A: Ma jelde? (okreće se i polako odlazi).
B: (pokušava da se pribere, ne polazi joj za rukom, pokušava da se odveže, ne uspeva. Smišlja kako bi se izbavila iz pakla. Zna šta je sledi. Gledala je, cela zemlja je brujala o njemu. Ne može da zadrži svoje misli u sebi, nekontrolisano priča, ne može da zaustavi jezik) šta da radim, šta da radim, šta da radim, Bože pomozi, ... ŠTA DA RADIM?!
A: (senka se nadzire iza vrata) da vrištiš.