lik 1: "Jooj, što si koj' kurac skidao te patike?"
lik 2: "Što bre brate? Pa, nije kulturno da obuven ulazim unutra."
lik 1: "Jesi li ti svestan koliko ti noge vrište? Gde si to gazio, nesrećo jedna?"

- E sad obrati pažnju kako sam sredio dvorište. Travnjak obojen u boje naše zastave, da se i iz aviona vidi da sam Srbenda, fontanica je možda malo prevelika pa privlači čaplje, ali to se da srediti, udario sam ovde ove stubove u jonskodorskokorintskom stilu, samo se pitam da nisu ove skulpture grifona koji ima snošaj sa uskršnjim zecom malo previše, je l' imaš neki savet?
- Previše???!!! Brate, sve ovo toliko vrišti od kiča i neukusa da ne vidim šta to može biti previše. Daj mi časkom taj tvoj android da se ukačim na fejs i skinem te sa liste prijatelja.
__________________________________________________________________________
- Dragi, odradila sam nove silikone! Je l' ti se sviđaju? Ne znam samo da nisu malo previše podignute?
- Pa s obzirom da ti zaklanjaju lice to uopšte nije tako loše. Ali stvarno vrište koliko su velike, nema šta.

A: Jebote, opet su mi obrisali defku, ne mogu da verujem. Šta da radim ja sad?
B: Vrišti! Kako me bre nerviraš, ko da je to najvažnije na svetu.
----
A: Čoveče, opet kasni plata, iseći će mi struju, a ni grejanje nisam platio, odakle.
B: Polako dobićeš šrčku. Stiće plata bre, opušteno.
A: Ma šta opušteno, vrištaću!
---
A: (ulazi u kuću, otvara vrata gostinjske sobe) tu si. I mislio sam tako. Baš ti se sviđa ovde, a? (skida maramu koja joj je prekrila usta).
B: (drhti, plače, jedva govori) molim Vas nemojte. Zažalićete. Moj tata će vas naći.
A: Ma jelde? (okreće se i polako odlazi).
B: (pokušava da se pribere, ne polazi joj za rukom, pokušava da se odveže, ne uspeva. Smišlja kako bi se izbavila iz pakla. Zna šta je sledi. Gledala je, cela zemlja je brujala o njemu. Ne može da zadrži svoje misli u sebi, nekontrolisano priča, ne može da zaustavi jezik) šta da radim, šta da radim, šta da radim, Bože pomozi, ... ŠTA DA RADIM?!
A: (senka se nadzire iza vrata) da vrištiš.

Leto 1976, bagrenjaci vršačkih planina i šaka mladih izviđača pored vatre.

- Druže Savo, Druže Savo! Hoćel ta večera večeras?
Naravno izviđačići moji. Palte vatru pod onaj kotlić od sinoć.
- Ali druže Savo, to je pasulj od sinoćke.
Pa šta onda što je od sinoć? I mi smo ovde od sinoć.
- Ali čika Savo, kanda nam se čini da je pasulj malo uzvrišto. Pena se uvatila.
Ništa se ti ne sekiraj derane! Ti loži vatru a onaj klempavi nek donese lebac. Komunisti ništa ne bacaju!