Alternativa Bey-Blade-a i Digimona za decu od 8 godina u Americi, a kod nas je gledaju i 16-godišnjaci i pale se svaki dan u školi.

WWE ili kod nas nazivano ''Američko Rvanje''. Verovatno uzrok zašto deca lome ruke,noge, ubijaju se kod kuće, dok roditelji nisu tu, pokušavajući da imitiraju vratolomije popularnih kvazi boraca. Naime to je savršeno mesto za sve propale glumce/ice, modele, sportiste, pevače/ice, itd. Obavezno je da svaki od boraca bude nabildovan/a, debeo/la, lep/a ili nevidjeno ružan/na, borci su čak i bogalji. Poželjne su pločice (šest komada), silikoni u ustima i grudima, dobra zadnjica. Njihova gluma je u svakom pogledu očajna, ali pokrete koje prave, bez obzira što nisu stvarni, dobro izgledaju. Priča po sklopu često liči na one klasične španske serije pune mržnje, osveta, incesta. Ulaze na scenu sa nekom traljavo odradjenom muzikom u cilju da budu prepoznati pre nego što i i izadju na scenu. U tuči se medjusobno dovršavaju bezbroj puta (1,2, uuu, zamalo. Na 2,70 se oslobodio!) i neizvesno je do samoga kraja. Najbolji borci imaju svoje kratke reklame u kojima glume ozbiljnost i apeluju na to da su oni utrenitani i da to ne treba pokušavati kod kuće. Sve u svemu najveća žrtva je komentator koj mora da se uživi i izigrava uzbudjenje u borbi u kojoj niko ne dobije ni jedan pošten udarac. Ali, WWE i dalje i puni arene širom sveta. Na mečeve dolaze naloženi klinci, ili bolesno agresivni lljudi koji skandiraju i plaču kada njihov omiljeni borac izgubi.