Igrica sa automata iz doba kad internet nije ni postojao, računari bili tek mašine za igranje ili dvospratne zgrade u kojima se veoma ozbiljno radilo na problemu ekološkog odlaganja bušenih kartica, a Bil Gejts bio tek musavi tinejdžer krivih nogu i sa pepeljarama na očima.
Igralo se tako što se vodila blentava žaba preko autoputa kojim prolaze gomile automobila, pa preko rečice sa balvanima i krokodilima, do kućica na vrhu ekrana. Majstorstvo se sastojalo u tome da se prvo popune krajnje kućice, leva i desna, pa tek onda srednje tri. Ukoliko u tom popunjavanju žabac uspe da pojede i muvu, još bolje, eto dodatnih poena za novi život.
- Pu, jebem ti ovaj saobraćaj i futoški park, nema semafora, a auta samo furaju i niko neće da stane...
- Čekaj da naleti neka bakica...
- Kakve veze ima bakica?
- One su ti ko žabac, stanu na put i piče preko, boli ih ćošak za automobile, a svi moraju da im stanu. Samo pratiš žapca i eto te na drugoj strani...
koliko li sam samo užina ostavio na tom žapcu.
pa džudžimo tamo pola sata ispred igraone, čekamo da se otvori.
pa onda ono potpisivanje sa samo tri slova, ma sećanja samo naviru.
evo, od kako sam napisao komentar pokušavam da se setim kako sam se potpisivao - džaba.
možda IMI ili MIL, tako nešto, imalo je valjda veze sa inicijalima i/ili nadimkom.
Да да, сећам се овога, само чини ми се да сам ја играо то са неким овцама или... не знам тачно, беше нека живуљка да га јебем. +
Prvo plus na podsećanje na jebenu žabu koju sam prevodio kao budala satima preko puta, a onda za ubacivanje te iste žabe u životnu situaciju +
ууу дуго овог није било...Дантес стајл, свиђа ми се...