Pojam kojim šira javnost koja verno prati zvezde granda definiše muziku koja nije narodna. Tu spadaju i pop i rock, i jazz i blues, i metal i klasika, to jest sve što nije ono pravo, što je nase nacionalno bogatstvo na kome nam zavide mnoge svetske zemlje u kojima nije tako popularna domaca muzika, pa je tamošnja omladina prinuđena da istrazuje celukupno svetsko muzičko bogatstvo ne bi li sebe pronasla u nekoj vrsti muzike.
Mi na svu sreću nemamo slicne probleme jer imamo najbolju muziku na svetu, koja promovise nase tradicionalne moralne vrednosti i ne moramo da brinemo da ce nam strana muzika iskvariti decu, uostalom kakva je to muzika kad ne može čovek da se veseli uz nju?

Muzika kod koje je zabavno jedino onima koji tu istu muziku i prave.

Seljački izraz za turbofolk.
Prvobitno se koristio za pop (i ponekad kao sve što ne sadrži folk u nazivu), međutim usljed čestog spominjanja turbofolka u negativnom kontekstu, značenje se promijenilo. Danas "zabavnjake" možete vidjeti kako se pridružuju raznim FB grupama sa nazivima poput "Smrt turbofolku", "Svi mi koji neslušamo narodnjake" ("neslušamo" sam namjerno napisao sastavljeno ;)) i slično, ne shvatajući da je upravo to njihov omiljeni žanr.
Ova zabuna je izazvala da se na tapeti nađu malo ipak kulturniji narodnjaci (prvi mi na pamet pada Halid Bešlić), dok turbofolkeri slušaju svoju "muziku" pod krinkom zabavnjaka.

Народњаци које је срамота да се тако називају. У Србији се у ту сврху некад користи и термин поп музика.

Dokaz da 500 godina robije još nije prošlo.