Pesma za decu koja o veoma vedrim temama poput drugarstva, sloge i naivne sreće, peva preko melodije koja je toliko tužna, da se stiče utisak da je muziku pisao emo-Đorđe Balašević nakon što je zgutao šest valijuma i popio litru votke, kada je upao u žešći bedak jer mu je neka ruskinja dala pedalu jednog kišnog i čemernog novembarskog sutona.

Posle slušanja ove pesme, na sam pomen druženja deci dođe da se zaključaju u sobu, spuste roletne, lakiraju nokte u crno, zapale sveće i tiho puste Portishead.