Zakucavanje

Krenuo ja juče do primorja, poslom, navatali me oni moji pacijenti iz Kotora. Završili instalaciju i insistiraju da dođem. Ja im reko' da je kraj radnog vremena ali oni ni da čuju, kao obećao sam, kao nije fora da se više izvlačim, i sve tako. Vidim ja, nemam kud, šta ću, pristanem. Pitam ove moje vozače iz firme da me neki od njih prebaci i vrati, na oči ne mogu gledati koliko sam umoran i koliko mi se spava. Oni ni da čuju, kraj radnog, nisu oni dužni da me voze, neće biti plaćeno prekovremeno, bla, bla bla, vidim ja da nemam što više čekati nego put pod noge, da se bar vratim za viđela. I tako, lagano se ja klackam magistralom, upao u neku kolonu, malo vozim a malo drijemam, kad odjednom vidim ovoga ispred mene ukoči naglo i dade žmigavac kao da će da skrene. Ja na kočnicu, stigoh da ukočim da ga ne udarim, kad odjednom BAAAM, zakuca se neki u mene otpozadi. Toliko je jak udarac bio, sav pepeo iz pepeljare bješe poletio po kolima, gledam se u retrovizoru a vidim đeda Mraza. Prepadoh se, izlazim iz kola, računam šteta velika, lijepo sam na put krenuo a pojma nemam kako ću nazad. Iza mene neki fokus nesretni, momak i đevojka, 'odma mi pade na pamet mora da je nogama vozio čim nije stigao da prikoči na vrijeme. Prosulo se auto, hladnjak iscurio, hauba ulubljena, maska, svijetla, khathastrofa na kvadrat. Gledam moja kola, trljam oči, ne vjerujem! Nema štete, sve u redu, ma ni ogrebotine! Eee, rekoh, kuka je majka, spasila me opet i da ti pravo kažem, jebem ti ja auto bez kuke! Izlaze ovi iz fokusa, unezvijereni, ne znaju šta ih je snašlo. Viče vozač, te kako to kočite, kako to vozite, a ovaj prvi, što je cijelu situaciju i izazvao, okrenu mu se i priupita ga pošteno treba li da ga odšlepa neđe. Vidim ja da su našli zajednički jezik i lagano se povukoh sa bojnog polja, da kakav rikošet i mene ne zakači!