Apokhalipsa epskih razmjera, sa sve H iz aorista direkt. Splet svih ovozemaljskih zakona, Njutna, Kiplinga, Keplera, Marfija i Ajnštajna. Dokaz da smo mali u globalnom poretku stvari.
- Šta bi ovo, đetiću?
- Kuku meni, đede, ne pitaj, khathastrofa! Vozio sam desnom stranom, brzina prilagođena uslovima puta, ruke na volanu u deset do dva, pogled na drum i ponekad u retrovizor. Kad odjednom, iskoči mi mali ker pred farove, pogleda me onim svojim okicama trep - trep, ja naglo lijevo da ga ne pregazim, kad ono baba jedna prelazi ulicu. Ja babu da izbjegnem zavrni desno, kad kamion ispred mene, ja opet lijevo, zakačih ga, odbih se u parkirana kola, karambol napravih... Nijesam kriv đede, očiju mi!
- Ma dobro je, samo da tebi nije bilo ništa... Kako je ker?
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Pametno napisano.+
Proveri sat, trebalo bi deset do dva. Ispravi samo to. Inače, super defka. +
ispravljeno, hvala momci. generalno, H je dosta potcijenjeno kao slovo, što bi rekao onaj Hamond :)
ahahahahaaaa
Ahahahahah, volim ovako efektan kraj! +++
istinit događaj. ovako sam slagao kad sam jednom slomio kola. sva krivica na malog kera :)