Zaleđena krv u žilama

Сале: Чујем Дацо, да те је скоро спопао неки лик поред шуме, јел истина?
Даца: Јој Сале, да си само био ту.. Истина је. Кренула ти ја лепо до Марковићке, била нека журка код ње, а нико није могао да ме повезе до ње. Сви нешто као не раде им кола, а лажу бре ко пси. И ја онако, пролазим ту поред шумице, и чујем нешто шушка, и ја онако у себи, ма то нека животиња сигурно. Кад се ја окренух, оно неки грмаљ од два метра држи неку батину у руци и каже ми да станем. Мени се у том тренутку заледила крв у жилама од страха. Ја му рекох да стане он, јер њега нико не јури. Брате, кад сам кренула да трчим, била сам као онај Болт брза, само на штиклама.
Сале: Па како си била обучена?
Даца: Па није нешто било пуно провокативно.. Стандардно, мајичициа, сукња и штикле..
Сале: Па зато те је вероватно и напао.. Претпостављам да ти je цурило низ бутине..