Zalet

     Желиш нешто. Желиш то свим својим бићем... Није битно шта је то, јер теби је све, другима је можда ништа. Трудиш се у сваком погледу. Вежбаш, сагледаваш ситуацију, решаваш, радиш... Испуњава те то што радиш. На крају испадне да си достигао циљ, да си успео то што си желео, али није то то... Сам труд око нечега те је испуњавао више него достигнути циљ, тако да ниси задовољан.
    Залет...
    Иначе, зар није то и сама сврха циља? Тркачи трче зато што то воле да раде, да воле сам циљ, онда не би трчали уопште. Јесте, има ту и ривалитета и осталих примеса, али само трчање је оно што их испуњава.
    Права љубав према нечему се може манифестовати трудом око те ствари, особе, дела. Постоје глумци који никада нису одгледали ни један свој филм. Они глуме, они то воле да раде. Њих испуњава залет. Планинари... Они су тек својеврсни у својој љубави. Дани проведени на планини зарад 15 минута на врху, у благој контузији изазваној недостатком кисеоника, углавном се не сећају самог врха. Али зато је ту залет.
    Залет је све. Циљ је само завршетак успешног залета.