
Желиш нешто. Желиш то свим својим бићем... Није битно шта је то, јер теби је све, другима је можда ништа. Трудиш се у сваком погледу. Вежбаш, сагледаваш ситуацију, решаваш, радиш... Испуњава те то што радиш. На крају испадне да си достигао циљ, да си успео то што си желео, али није то то... Сам труд око нечега те је испуњавао више него достигнути циљ, тако да ниси задовољан.
Залет...
Иначе, зар није то и сама сврха циља? Тркачи трче зато што то воле да раде, да воле сам циљ, онда не би трчали уопште. Јесте, има ту и ривалитета и осталих примеса, али само трчање је оно што их испуњава.
Права љубав према нечему се може манифестовати трудом око те ствари, особе, дела. Постоје глумци који никада нису одгледали ни један свој филм. Они глуме, они то воле да раде. Њих испуњава залет. Планинари... Они су тек својеврсни у својој љубави. Дани проведени на планини зарад 15 минута на врху, у благој контузији изазваној недостатком кисеоника, углавном се не сећају самог врха. Али зато је ту залет.
Залет је све. Циљ је само завршетак успешног залета.
Правили смо терен за кликере данима. Роша нам је била укопано дно разбијене шољице од кафе, уцртали смо прецизан круг петопрсја око ње. Тих 6 квадратних метара поред котарке су били наш свет. Неравнине смо углачали, направили неколико препрека, једно брдо, Деја га је одмах назвао некако. Не сећам се тачно како. Давно је то било... Онај мали орах који је ту почео да ниче нисмо ишчупали. Нек остане. Правиће хладовину нашем терену једног дана. Савршенство. А онда је пала киша. Хајде наново. Опет сређуј конфигурацију, чупкај мале травчице које су изџикљале за тих пар сати, затрпавај одроне и улегнућа. Увек је било нешто да се дода.
А онда када је напокон било готово, никоме се нису играли кликери на том терену. Да не покваримо ремек-дело. Гледали смо га тако, издаље мало, са клупе. Стварно је залет био прелеп. Циљ, па циљ је овде сувишан...
Zamajac. Gas. I to onaj prvoklasni, ruski zemni, pravoslavni.
Orkan u leđa. Raketno gorivo koje lansira čoveka pravo ka zacrtanom cilju.
Biti u zaletu znači i rizik da će se prevremeno proći zenit jer, štono kažu, ničija nije gorela do zore. Međutim, kada čuka seče koks spidom, a muda se optoče titanijumom, nikome nije na umu da je život u načelu opadajuća funkcija.
- Ima l' neka cura momčino? Prcaš li šta?
- Pusti dete Milorade, tek mu je petnes', ima vremena za sve, je l' da mali? E ga šiljiš bar?
- Ma šta bre tek, ja sam u njegovim godinama već uš'o u zalet, pola odeljenja sobalio. Čuj, petnaest... Malo li je?
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.