U gradu zaljubljen je onaj koji osmehom pozdravlja znane i neznane pa u bašti kafane uzdiše nad muškatla-poezijom koju potom noću pod prozorom čita ili sedi na istom pa je sluša. Istinski blagosloveno biće.
Na selu je zaljubljen čovek četvrti, dodatni stepen gradacije na skali smotan - smotaniji - smotan u tri pičke lepe materine, što bi preko bare rekli of d čarts. Dibidus neuračunljiv lik, opasan po sebe i okolinu.
- ... Stojadine, ovo više ne može ovako, ja mislim da se naša Smiljka zaljubila.
- Stvarno? Nisam primetio.
- Pa kad povazdan buljiš u te tvoje novine, umotali te u njih dabogda!
- E kad budeš znala oće li Amerika udariti na Rusiju...
- Jebli te i jedni i drugi, slušaj ovamo. Jutros je pošaljem po kupus, ona donosi paradajz - dobro, desi se svakom, nije strašno. Ajd i što je krenula motorkom da trese šljive, pogreši čovek a i vazda je bila malo smotana na tvoju familiju...
Al kad je pošla da pomuze bika mesto krave vidim ja - naša se Smiljka za-lju-bi-la.
Pa naturalno smotani, fala bogu, ima tu finesa. Eto vidim sinoć na jadanju da ni smorka ne zna pa reko da napišem, valjda što nije seosko dete.
Smiljka, to je nadimak koji mi je iz zezancije nadenuo sinzoner. BUHUHUHUHUHUHU
AAAAAAAAAAAAAA!
ti bre grujo baš umeš da pišeš
što li ja tebe ranije nisam turio u pratnju
nemam pojma
mora da sam za-lju-blje-na
TAKOE!
Nije otrovan. O:)
Zvuči kajna kjut. :)
smiljka muze li muze, a :)