Igra koju igraju majka i dete tokom detetovog obedovanja.
*Večera. Borba u toku.
-Dete: Ne mogu više mama!
-Mama: 'Ajde, 'ajde sine još 5 kašika.
-Dete: Ne moooooguuuu!
-Mama (zahvata kiselo mleko kašikom): 'Ajde da vidim da li možeš da zineš toliko da progutaš celu Avalu (pokazuje na oblik tvorevine u kašici koji liči na planinu).
-Dete (otvara usni otvor): Mogu! Njam! (ode Avala).
-Mama: Nije valjda da možeš samo toliko?! Ni sa Zlatiborom ne možeš na kraj da izadješ?
-Dete: Ma mogu, mogu! Zgrab! - Silni Zlatibor završi u želudačnom soku.
-Mama (videla da se mali primio pa prešla na krupniju ribu): I to je to? Odustaješ od Anda? E moj sine!
-Dete: Ma neeeee! Daj to 'vamo!
-Mama: Opa! Dobar si! A za Himalaje neću ni da te pitam.
-Dete: Mogu ja i te Lajame! Samo ti daj.
-Mama: Uh, mamina pećina! (aludira na usta).*I tako odoše, dete punog stomaka a majka mirne glave, putem spavaće sobe.
Aleluja! +