Одлична игра наше младости, која нас је толико пута извукла из невероватно досадних предавања и часова. Правила су једноставна – уписати географски појам који почиње на задато слово. Класични појмови били су држава, град, река, планина, биљка, животиња, предмет и име, али су неки маштовитији играчи знали да додају и кола, цигарете или болест. Свака игра почињала је насумичним убадањем слова из неког уџбеника, мада је то знало да се одужи будући да су редовно испадала слова „Љ“, „Ђ“, „Њ“ или неко које је већ било. Међутим, постојао је проблем у игри. Наиме, многи играчи који се не могу сврстати у бистрије знали су да лупају појмове и да вас убеђују у њихово постојање, а опет, они бољи често су били оптуживани за исто приликом навођења неке мало егзотичније локације.
- Ајмо. Држава?
- Аустрија.
- Аустралија.
- Аустрија.
- Град?
- Алексинац.
- Апатин.
- Антананариве.
- Атанариве? Шта сереш, бре, Маре?!
- Морону, то је главни град Мадагаскара.
- Шоми, сти чуо икада за ово?
- Јесам, ајде, ајде, настављамо...
- Река?
- Амазон.
- Аааа... Арис!
- Какав, бре, Арис?
- Па као онај грчки тим... Добио је име по реци.
- Шта једеш говна? Добио је име по Аресу, грчком богу рата! Шоми, реци му...
- Шта знаш, можда је у праву...
- Добро ајде, нек ти буде... Шоми, штас ти имао?
- Амазон.
- Ок. Планина?
- Авала.
- Авала.
- Атлас.
- То је књига, дебилу!
- И планина у Африци, идиоте!
- Чек, Маре, зар није то лик из грчке митологије?
- Е, сисајте курац обојица, нећу више да играм!
Reli Pariz-Dakar, održava se u Južnoj Americi.
Igra koju igraju majka i dete tokom detetovog obedovanja.
*Večera. Borba u toku.
-Dete: Ne mogu više mama!
-Mama: 'Ajde, 'ajde sine još 5 kašika.
-Dete: Ne moooooguuuu!
-Mama (zahvata kiselo mleko kašikom): 'Ajde da vidim da li možeš da zineš toliko da progutaš celu Avalu (pokazuje na oblik tvorevine u kašici koji liči na planinu).
-Dete (otvara usni otvor): Mogu! Njam! (ode Avala).
-Mama: Nije valjda da možeš samo toliko?! Ni sa Zlatiborom ne možeš na kraj da izadješ?
-Dete: Ma mogu, mogu! Zgrab! - Silni Zlatibor završi u želudačnom soku.
-Mama (videla da se mali primio pa prešla na krupniju ribu): I to je to? Odustaješ od Anda? E moj sine!
-Dete: Ma neeeee! Daj to 'vamo!
-Mama: Opa! Dobar si! A za Himalaje neću ni da te pitam.
-Dete: Mogu ja i te Lajame! Samo ti daj.
-Mama: Uh, mamina pećina! (aludira na usta).
*I tako odoše, dete punog stomaka a majka mirne glave, putem spavaće sobe.
Istraživanje nepoznatih i dobro poznatih predela ženskog tela.
Igra koja postaje zanimljiva tek kad počneš nekog da ubeđuješ da grad/planina/reka koju si izmislio stvarno postoji, a da pritom ostaneš ozbiljan.
Omiljena igra poslanika Skupštine Srbije.U proteklih nekoliko godina razne skupštinske delegacije su potrošile milione i milione dinara na posete raznim egzotičnim zemljama a sve u cilju "inteziviranja bilateralnih odnosa".Tako da je bilo više poseta Kubi,Etiopiji(!),Tajlandu...
I Tito je bio svuda ali ovo...
Omiljena društvena igra krstarećih raketa američkih oružanih snaga. Pogađaju skoro sve.
Strateške pozicije glavnih lerdija u gradu.
- Matori, kako stojimo sa zanimljivom geografijom danas?
- Uki Zmaj je kod Vuka, Ćomi 0.8 blok 45...
- A Džoni Vena?
- Umro.
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.