Započinjanje tuče guranjem poznate osobe na nepoznatu žrtvu

- Matori je l' imaš pljugu? Umirem. Nisam upalio cigaru tačno tries šest sati i dvadeset minuta.
- Ne daju pljuge u ćeliji a?
- Ne daju mamu im jebem, al' neka, vredelo je.
- A što si bre tukao tog lika toliko, jesi ti normalan? Naišao sam kada su te panduri skidali sa njega. Ubetonirao si čoveka.
- Nije to džaba bilo, ne brini. Prošle godine sam bio sa Bosketom kod njega u selu i otišli nas dvojica do neke folkoteke tamo. Bilo gotivno, navatali mi neke cupi, cirkamo, zezamo se, ma skroz opuštena atmosfera. I krenem ja do WC-a, prolazim pored neke ekipe hardkor brđana i oni gurnu nekog klinca na mene.
- Ne seri, koja ljaljanska fora.
- Ma da bre. I naravno, znao sam ja šta sledi. Okrene se baš ovaj magarac što sam ga prebio i unese mi se onako u facu i kao pita me što ne pazim kuda hodam.
- Au koja dreš fora, ne verujem.
- I ja tu kao nešto krenem da ga nabodem, al' pregaziše me seljaci za sekund. Međutim nije im to bilo dosta, nego izveli i mene i Bosketa napolje, odvezli nas u drugo selo, skinuli gole i ostavili na centru tog sela.
- Mamu im jebem šabansku.
- I sad zamisli samo koliko sam bio srećan juče kad sam krenuo do radnje da kupim pivo, a ovaj magarac me zaustavlja da me pita gde je Ulica Žrtava Nacizma.
- Kako te je usralo matori.
- Ma 'de nije. Puna kesa flaša, lik sav izgubljen nema pojma gde je i još me ne prepoznaje. Samo sam mu rekao da je na pravom mestu.
- E, a 'ladno su ga odvezli u bolnicu u toj ulici sto posto. Najbliža je.
- Eto, pomogneš čoveku, a oni te uhapse.