džiber

Džiber...kako to džiberski zvuči.
On je završeni ili nezavršeni srednjoškolac, večiti maturant ili planira da ''nešto upiše'' ili da nešto drugo sa ortakom ''započne''.
On nit' izgleda, nit' ima, nit' se trudi. Žgoljav je, ružan, seljak, dekintiran i totalno neambiciozan.
On predstavlja nekih 96,3% srbijanskih dvadesetogodišnjaka.
Međutim, Džiber se ističe po jednoj bitnoj karakteristici - on misli da je Sve. Džiber smatra da je : najlepši, najduhovitiji, najpametniji i najbolji baja. Vrhunac njegovih dnevnih aktivnosti uključuje blejanje u kladionici, gledanje fudbala i odlazak na tehno žurku.
Čini se da u nekoj većoj gužvi potpuno dominiraju Oni - originalni srbijanski Džiberi. S obzirom na to da je Džiber - dno dna koje za se misli da je najveća faca, tražimo mu i takvu zakrpu.

Dno dna koje misli da je najveća faca u ženskoj varijanti, javlja se u vidu PPSC - iliti Pička po svaku cenu. Ima šesnaest godina i ''uči'' za metaloglodača. Ima ravnu, plavu, ispeglanu kosu, napućene roze usne i večito gole batake. PPSC svoju ''firmiranu'', tesnu odeću nabavlja iskljucivo na buvljaku, nokte stavlja kod komšinice Suze, i vodi računa da se u svakom trenutku dana i noći svi njeni fizički atributi vrlo lako uoče. Uveče, Pička po svaku cenu izlazi i izoštrava svoje čulo prepoznavanja Džibera. No, ne čeka ga dugo. I jednih i drugih ima kao pleve, i ove dve sorte u tolikoj meri vladaju našim ulicama i našim životima, da mi ozbiljno verujemo da ih nikada nećemo pobediti. Kad poludimo, možemo samo da im se pridružimo.