Dva pevaca Krajiskih pesama,rodom su sa Manjace.Imaju mnogo lepih pesama o Krajini,o Gari,Nacionalisticke pogotovo o turcima.Zareta i Gocija mnogo vole Krajisnici.Zare je tamnoputiji od Gocija,cisto da bi ih razlokovali.Zare i Goci su dobri ljudi i dobro pevaju.Oj turkinjo gde su ti dimije kod Cetnika oko sljivika.Ha,ha,ha.EXTRA.

Tandem, duo, tim, nenadjebivi spoj koji savršeno funkcioniše. Dva brata, večne legende krajiške muzike, imaju priče koje govore više od svega. Urbane legende govore da još od ranog detinjstva Žare i Goci nisu mogli jedno bez drugog. Devojke su upoznavali na dabl-dejtovima, a kasnije ih zajedno trsili u Zastavi Stojadinu. Žare na prednjem Goci na zadnjem sedištu. Jednom je Žare probao sam da ima snošaj sa ženom, ali nije mogao da postigne erekciju bez Gocijevog prisustva. Goci je jednom smuvao vrh prepičku, al mu bilo žao da Žare gleda, pa je dao malo i njemu da jebe. To govori o složnosti ova brata. I dan danas se za složnu braću kaže: Kakvi ste, kao Žare i Goci!

Legendarni duo izvođača čiste, izvorne krajiške muzike. Kontraverzni zbog stihova "Da zna bula kakva je slanina, nikad ne bi ljubila Turčina" i same pesme "Ja sam rođen đe džamije nema". Ali opet famozni i prepoznatljivi po nizu hitovu poput: "Sama pala, sama se ubila", "Evo brata", "Oj djevojko oja oja oja", "Nova Gara", "Đe si brate đe si imenjače", "Hajdučka vremena", "Zadnja piva" itd. Sve njihove pesme su čisti biseri, od kojih su najlepše uvrštene u "Antologiju modernog krajiškog zvuka".

Žare i Goci zabavljaju raju od Vankuvera do Melburbrna. Prepoznaćete ih po stasu i glasu, primetnoj muzikalnosti, širokom osmehu (fali im samo zlatan zub) i krasnoj narodnoj no[nji.