Zašto ne kažeš, moj Adame

Riječi koje su od prvog čovjeka, uspješno pravile i prvog špijuna na svijetu.

Bog: Je li, Adame, moj vrijedni, Adame, ko mi je kamenovao aleju sa cvijećem?
Da nisu dinosaurusi? Sumnjivi mi nešto, vid' kamen im pod nogama!
Zašto ne kažeš, moj Adame?
Adam: Misliš stvarno da sam vrijedan? Jesu slučajno, pa budi blag.
B: Eee, kamen vam pod nogama!

B: Je li, Adame, moj pametni, Adame, ko mi je slomio skulpture od leda?
Da nisu mamuti, mamuim? Sumnjivi mi nešto, vid' ledene im kljove!
Zašto ne kažeš, moj Adame?
A: Ju, neka, pa nisam baš toliko pametan, hehe. A jesu, ali nemoj s njima ko s dinosaurusima, kompota ti.
B: Eee, ledene vam kljove!

B: Je li Adame, snažni Adame, ko mi je pobrstio zlatni delišes,
za kompot što sam spremio?
Zašto ne kažeš, moj Adame?
A: Rekla mi Eva da nije lijepo špijati.

ŠHŠta_htjedoh_reći · 2. jun 2011.5618