Držati hitan poziv iz bešike/debelog creva "on hold" dok uslovi za odazivanje ne budu socijalno prihvatljivi, a u novije vreme i politički korektni.
"Brate, jesmo prošli Goražde ?"
"Jesmo, evo nas skoro u Foči ... što pitaš ?"
"Ma zeznuo sam se što sam popio onoliko piva gore na Romaniji ... Morao sam da zatomim svoja najdublja osećanja, ako me razumeš ..."
"A pripelo ti, a ? Pa što ne reče da stanem ranije ..."
"Neka, neću da neko kaže "vid' ga, doš'o u Federaciju da piša" ... "
"Phiii, što sereeeš ..."
"Ma jok, ne sere mi se, samo mi se piša ..."
"A što lepo ne kažeš da si se plašio da će te osunetit' ako te nađu da im pišaš u zabranu, a ? ... Evo, zentaro, stao sam, idi olakšaj se ..."
Beskonačna Romanijaaa. Jes' lepo i sve to, al' umreš dok prođeš tu pustoš.
Al' se zato obradujem kad prođemo Goražde, jer znam da me na par kilometara odatle čeka ručak kod tetke. Kile mesa, sira i ostale domaće 'rane, ajaoo.
Puno kenjam, dobra defka, splu. :)