Granica koja, poput provalije, razdvaja normalne ljude i nakurčene čobane kojima je fetiš da zađu na pešački prelaz kako bi babe i deca obilazili haubu njihovog friziranog golfa. Tih (ne)pređenih pola metra preko zaustavne kao lakmus pokazuju ko je vozač, a ko govedo za volanom, kome se treba osmehnuti i zahvaliti što se zaustavio, a kome treba opsovati led, miša i opanak iz kojeg je izmileo.
Random pešak: Izvinite, ćelavi gospodine, jeste li stvarno morali da pređete i na pešački, vidite da Vam je crveno...
Vozač mombril: Šta si rek'o!?
Random pešak: Rekao sam da Vas je samo pola metra delilo od toga da budete čovek, a Vi ste ipak odabrali da budete isfrustrirani idiot kome auspuh treba nabiti u rč i onda nagaziti na gas.
Vozač mombril: Ne kapiram...
Sve je tačno, ali ima likova koji namerno, lagano pređu zaustavnu i stanu preko pola pešačkog kao da mi čine uslugu. Onda bulje u ljude koji prelaze ulicu. Bolidi. Kako mi idu na ganglije...
+, али деси се то некад и без намере.. А и пешаци умеју да буду мајмуни..