Granica koja, poput provalije, razdvaja normalne ljude i nakurčene čobane kojima je fetiš da zađu na pešački prelaz kako bi babe i deca obilazili haubu njihovog friziranog golfa. Tih (ne)pređenih pola metra preko zaustavne kao lakmus pokazuju ko je vozač, a ko govedo za volanom, kome se treba osmehnuti i zahvaliti što se zaustavio, a kome treba opsovati led, miša i opanak iz kojeg je izmileo.
Random pešak: Izvinite, ćelavi gospodine, jeste li stvarno morali da pređete i na pešački, vidite da Vam je crveno...
Vozač mombril: Šta si rek'o!?
Random pešak: Rekao sam da Vas je samo pola metra delilo od toga da budete čovek, a Vi ste ipak odabrali da budete isfrustrirani idiot kome auspuh treba nabiti u rč i onda nagaziti na gas.
Vozač mombril: Ne kapiram...
Највећи непријатељ возача на возачком испиту.
-Али стао сам тачно на линију!
-Сине ,а шта да је ту био зид?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.