Po najnovijim informacijama, najčuvaniji i najkompleksniji projekat američkih naučnika, koji je bacio u zasjenak traženje eliksira vječne mladosti i istraživanje svih mogućih načina za sprečavanje smaka svijeta (bilo kakvog, bilo kad).

Međutim, ona već postoji. Svuda oko vas. Srećete je u prodavnici kako smireno dopušta da se neko ubaci preko reda, u saobraćajnoj gužvi kako ne naliježe na sirenu, na poslu kako ne vrišti o neodgovornosti i nesposobnosti svih drugih osim nje, u kući kako ne histeriše zbog prekuvanog ručka, iako se, po svim pravilima mjesečnog ciklusa, upravo nalazi u takvoj konstelaciji hormona koja, valjda, treba da aktivira neobuzdan vatromet nervoznih i ćudljivih ispada i izjava.

Poznajete je sigurno, iako to možda i ne znate. A ne znate jer će vam malo koja to priznati i lišiti se jedinog, doduše neosnovanog ali naširoko prihvaćenog i tolerisanog, razloga za iskaljivanje svog nezadovoljstva životom i ljudima koji je okružuju.

Neverovali vi meni ili da, ali takva postoji. Video ja juče na reklami za uloške.
Nema kod nje bolova u stomaku, oteklih preosetljivih grudi, nervoze, ni ''čas mi hladno-čas mi vruće'' osećaja.
Ona je malo u dilemi koje bele pantalonice da navuče na svoje plivadonično dupence, sve dok joj mama volšebno ne izvadi iz neke pičke materine, najnovije, tehnološki unapređene uloške koje ne probijaju ni Nijagarini vodopadi, ne vide se ispod majušnih gaćica, lepo mirišu, a kad ih koriste ne moraju ni prati mindžu već ih samo redovno menjati.
Doduše, gospođa mama jeste iskusna aždaha, a koja bi inače trebalo da je u klimaksu poodavno, i ona zna šta valja za svoje dete.
Na zadovoljnim licima sevaju zirodent osmesi, mama je gleda sa obožavanjem, ona seda svojim mršavim dupencetom u belim pantalonama na bicikl, i samouvereno odlazi na čas baleta.