Žena sa bradom

Mitsko biće (Femina con la barba lat.) koje je preživelo do današnjih dana zahvaljujući sigurnoj kući zvanoj cirkus. Pretpostavlja se da je prva žena sa bradom nastanjivala područje oko Tuzle u današnjoj Bosni, ali se mogu pronaći ostaci izdvojenih jedinki svuda po svetu. Zanimljivo je da i pored toga što su svi pripadnici ove vrste ženskog pola, oni prkose Božijoj volji i uspevaju vekovima da šire svoje seme i da pežive ratove i raznorazne bolesti, od kuge i kolere pa do tupih žileta i kancerogene serije Nivea Shaving gelova.
Žena sa bradom je preživela do danas zahvaljujući simbiozi sa kepecima, grbavcima i ostalim karakondžulama za koje je narod davao silne pare kako bi preplašio nestašnu dečurliju, zašta je danas dovoljno da uključe omalenu svetleću kutiju. Danas je njihov broj prava nepoznanica jer su se u međuvremenu doškolovale i promenile radno mesto, te se ne vodi evidencija o njihovom prirodnom priraštaju, migracijama, gustini naseljenosti, starosnoj strukturi itd.
Nepisano pravilo kaže da gotovo svaka pripadnica ove vrste radi u uslužnom sektoru, bilo da se radi o šalteru neke državne ustanove bilo da je u pitanju lokalna piljarnica. A opet, najčešće ih možemo videti u objektima u kojima nam mogu naneti trajne poremećeaje u ishrani, kao što su pljeskavdžinice, palačinkarnice, sendvičare... Kao za inat, uvek će prilikom stavljanja senfa u vašu pljeju da se pogladi po bradi diskretno kao seoski šarov koga je napao stampedo buva krvopija. Vama preostaje samo da se nadate da će oni padobrančići koji se polako lelujaju kroz vazduh promašiti vašu pljeskavicu i upasti u ortakovo punjeno belo.
Da ne ispadne da je ova pojava tamo negde i da nas ne dotiče, svako od nas ima neku dalju babu, tetku, strinu ili ujnu, uglavnom sa sela, koja pripada datoj nevladinoj organizaciji. A kada ih sretnemo, proklnjemo i opanak i žarko sunce i onoga ko je izmislio da se ljubimo tri puta.