Гребатор. Тип личности својствен самозваним хипстеркама, половњачама које могу да буду кул још само у друштву балавих слушачица Бон Џовија и уопштено особама које у Студењаку иду од клупице до клупице и без блама, уз лажан осмех моле за пљуцу Мерака, две пљуге или неки динар за неквалитетну гудровину, трипујући да су њихови претходници из хипи покрета прекинули рат у Вијетнаму, подигли Бањалуку из рушевина и јебали се са осталим поклоницима покрета на Вудстоку шездесдевете слушајући Кокера и гутајући шарене таблетице.

Жицароши су у суштини тужни примерци људског рода који услед вишка слободног времена, доколице, а мањка шкета и идеје како да дођу до њега ладе јаја са себи сличним примерцима. Можда су некада и имали ону мрвицу поноса која их је спречавала да се излажу таквим бламчинама, као што је смарање стренџера зарад петнаест секунди сиротињског ужитка, али јебига, након трећег пута иде као подмазано. На крају свог "радног дана" врате се у свој собичак на Чукаричкој падини, промрмљају нешто маторој кеви која их је тако курвањски одгајила, успешно избегну пијаног ћалета који и даље проклиње Мијатову пречку, оду у собу, ставе слушке и сањају о тршењу негде далеко, у земљи квалитетне музике и чурки. Утону у своје мисли, угазе своја маштања и ујутру се врате у вртлог сјебане свакодневнице пун људи које ни сами не могу да смисле, али су осуђени на исте. Јер ипак, све што се налази ван учмала четири зида на адреси на којој су пријављени и није толико лоше.

Onaj što garderobu nabavlja za džabe.