Život na poklon
Šta je poklon? Stvar koju ti neko uruči, bez nekog specijalnog razloga. Dobro, možda si zaslužio, možda si bio dobar, možda si preveo baku preko ulice pa ti je ostavila stan jer nema kome drugom da ga ostavi, možda jednostavno dobro jebeš... Ali možda je to sve i slučajno. Postoje oni srećni ljudi, koji ne moraju da mrdnu prstom, a neke stvari im same dolaze pod noge. I to ne bilo kakve stvari, nego najbolje stvari. E pa tako, smatram da nam je život poklonjen, a u sledećim rečenicama ću i argumentovati svoje mišljenje.
Bio si jedan od nekoliko miliona spermatozoida koji hitaju ka jajnoj ćeliji tvoje biološke majke. Zajebao si ih sve, zakačio si se, primio se, i posle 9 meseci zaplakao. Moraš se složiti da si pobedio zavidan broj drugih potencijalnih ljudi. Evo ovako, uzmi na primer ovu našu državu, to je taj neki broj oko sedam miliona, i zamisli da si toliko ljudi zajebao! Lep osećaj... Toplo ti je oko srca sigurno, jebi ga, i treba. Imaš probleme? Imamo svi, ali ajde da probamo da ih zaboravimo, rešimo i potisnemo. Nemoj samo da kukaš.
Slušam pre neki dan, otkrivena neka nova planeta na kojoj je, tvrde naučnici, moguć život! Ajdeeee... Ne videsmo tog života, a toliko se priča o njemu. Jebi ga, nije svaka planeta privilegovana da na njoj biljka postane riba, riba gušter, gušter majmun, a majmun da se ispravi na dve noge i postane razumno biće. Jesi majmun, pa šta, svi smo? Ne dozvoli da te to bedači. Zamisli koliko je miliona planeta u Svemiru, neke nikada neće biti ni otkrivene, a mi smo, da se tako naučno izrazim, za sada jedina planeta na kojoj postoji život. Jesi se zamislio? Jesi sigurno. Jel ti bar sad malo bolje? Slušaj sad...
Zamisli da si se ti u mikroskpskom obliku, zakačio za jajnu ćeliju nekoliko vekova pre nego što je to stvarno bilo. I sad si neki prosečan konjušar. Radiš dvadeset dva sata, ona dva sata spavaš na slami. Nekad bič umesto konja raspizdi tebe, nemaš gde da se žališ, nema sudova u ovom današnjem obliku, parnice ne traju večno, gazda odlučuje u sekundi. E to ti je za sve one momente kad se buniš da ti je na poslu loše, da te izrabljuju, ne smatraju ozbiljlno i misle da si životinja. U pravu si, i jesi životinja, ali kako rekosmo prvo si bio biljka.
Teško ide učenje? Jedva spremate ispite, a? Jeste, teško je, to su te muke studentske, faks kad završite sve ste završili. Znam da vam ova rečenica znači, ali jednostavno nije istinita. Zamislite petrolejsku lampu kako baca jedva vidljivu svetlost, a vi pišete seminarski naliv perom. Onda vam se u tako mračnoj sobi prispava, pa prospete mastilo, i sve opet. Danas kopi-pejst, uvezem nekoliko sličica, potpišem se, ištampam i nosim, predajem, polažem. Ali da, naravno da je teško, kad ne znamo za teže. Naravno da su naše muke najteže, jer su naše. To je malo sebično ponašanje, misli o tome...
Poklonu se u zube ne gleda? Kako bre? Ako ja smatram da mi je život poklonjen, a moj zubar Željko gleda moje zube, znači da je i ta rečenica laž. Servirana od nekog šatro pametnog narodnog mislioca, i provlačila se nekoliko stotina godina sve dok neko nije razmislio o tome, i shvatio da sve nije baš tako kao što se priča. Jebi ga starče, priča ti pada u vodu. Imamo razum, i to nam je poklon, možda bi i dalje išli na četiri noge da evolucija nije odradila svoje.
Normalno da ovo vreme nosi i neke nus pojave koje nisu baš toliko prihvatljive, ali jebi ga, hajde da ih ne gledamo! Žališ se što na televiziji prikazuju samo pevaljke i neki "džet-set". Jel te bre neko bije po ušima da to gledaš? Uzmeš knjigu, prošetaš pored reke, pljuneš u nju, ako te to ispunjava. Nemoj da pljuješ po stvarima jer je moderno da pljuješ po njima, ako to radiš imaj čvrst razlog. Dakle, ako ti se nešto ne sviđa, nemoj ni da ga radiš preko kurca, samo zato što je moderno. Treba da te boli kurac za mišljenje drugih ljudi, osim mišljenja onih do kojih ti je stalo, i za koje znaš da se ne ponašaju kako vetar duva. Slušaj one koji su bili uz tebe kada si se naboo na komšijinu ogradu, dupetom, i imao dvanaest šavova. Oni su takođe bili sa tobom i u situacijama kada je bilo lepo, tada su bili tu i ovi drugi, lažnjaci. Ali pošto čovek potiskuje neke ružne stvari, on se neće setiti da u tim situacijama lažnjaka nije bilo. Zato premotaj film, imaš tu mogućnost, i videćeš da kvarnjaci nisu bili tu kada su bili najpotrebniji. Oni su tu da te tapšu po ramenu, smeju ti se kiselo, i da si ti tu kada im budeš zatrebao. Kad odradiš sve zbog čega bistvuju u tvom krugu, nestaće, pa će se vratiti da obrišu pod sa tobom i da te tretiraju kao običnu krpu.
Postoje i ti neki lošiji aspekti života, ali nisi mogao da biraš. Ako si život dobio na poklon u toj lepo upakovanoj kutiji su morala da budu i neka sranja. Trudi se samo da gledaš drugim očima, da ih ne primećuješ, a da primećuješ neke male stvari, koje su ustvari najveće. Sve ostalo je nebitno. Na kraju ćeš to i shvatiti.
Kako si došao na ovaj svet, tako ćeš i otići sa njega. U kutiji! Neko u manjoj, neko u većoj, ali to ne znači da je veći čovek, samo da je više jeo. Nema ni tu pravde, možda će stoka zauzeti dva puta više zemlje nego ti. Tup udarac grumena zemlje o kutiju biće isti za sve. To će biti kraj. Nijedan poklon ne traje večno.
- Deda šta je život?
- Život je poklon!
