Asta la vista, bejbe.
Stavljanje do znanja sagovorniku da je vaša priča završena, ukoliko ne prihvati da se, kao inferiorni lik u njoj, ne pita ama baš ništa.
- Neću ništa da menjam, znam da imam talenat, priča je dobra...
- Znaš kako, ja treba porodicu da prehranim od zarade, žena neće više Vitonjare, 'oće markirano! Pa ti ako nastaviš da tvrdiš pazar - znaš gde su vrata.
Ljubavna patetika, suze, tragedija, na to se ljudi pale! Čak ni jebeni Hobit nije proš'o bez toga. Dakle, ili usvoji moje predloge, ili traži drugog izdavača, a u međuvremenu piši blog.
______________________________
- Ja nisam spremna da se skidam pred kamerama, ne još uvek.
- U tom slučaju - znaš gde su vrata. Glas ionako nemaš, čime misliš da privučeš ljude? Do skoro nisi bila tako fina, ako me razumeš.
Pogledi prisutnih uprti u tebe nakon tvoje domišljate primedbe na problem o kom se govori. Prespavao si kod nje i želiš još jedan jutarnji, ali ona već kasni na posao. Film koji sledi prigodan je samo za mamu i tatu. U kafiću vas je troje, ali ne prepoznaješ nameru glavonje da je deli sa tobom. Jedini nepušač koji bi da vetri zadimljenu prostoriju, a napolju je minus trideset.
Sine, što bi se reklo, znaš gde su vrata.
Kada neko žarko želi da odeš iz stana, ali te ne baci kroz prozor ili ti ne kaže da se teraš napolje u tri lepe pičke materine, nego ovako, odigra kulturno.
Nekim čudom te osralo da smuvaš ribu šest klasa iznad tebe i ulaziš u njenu raskošnu gajbu od preko 200 kvadrata, posle par skretanja po hodnicima, litre i po vina, pola kile kvalitetnog granja, 2 sata jebavanja... više ne znaš gde su ulazna vrata i onda kada na kraju neminovno pokažeš svoje pravo čmeljavo lice i kada ti ona kaže da "znaš gde su vrata", sa punim pravom samo slegneš ramenima.
