Veoma ubitačna i krvoločna stvorenja...to jest, bila...kad bi mogla malo brže da se kreću...ili da pređu bilo koji potok ili reku...ili otvore prozore...ili funkcionišu u manjim jedinicama kako bi napali svoje žrtve...ili kada bi radila bilo šta osim pijanog klaćenja i mumlanja.
Žrtva napada (usplahireno, ležeći na zemlji): dalje od mene, ne prilazi!
Zombi (sa 5 metara udaljenosti): aAaAaAaaAAaaaškbljhaaaAaaaa.
Žrtva napada (izbezumljeno): upomooooooooooć!
Zombi (sa 4.98 metara udaljenosti): aAaAaAaaAAaaaškbljhaaaAaaaa.Nekoliko trenutaka kasnije, žrtva postaje svesna realnih šansi za preživljavanje, ustaje sa zemlje, briše prašinu sa sebe, vadi telefon iz džepa i poziva taxi.
Zaluđeni štreberi iz drugih odeljenja koji vas saleću u hodnicima škole nakon izlaska iz učionice pošto ste imali kontrolni zadatak pokušavajući da od vas saznaju koja ste pitanja imali na testu.
-Uradio si sve zadatke?
-Jesam.
-Pa predaj kontrolni onda, možeš da ideš.
-Neću.
-Zašto?
-Znam da su tamo, znam da čekaju me.(uplašeni pogled ka vratima)
(Piiitaaanjaaaa, pitaaanjaaa...)-krici koji dopiru kroz zatvorena vrata učionice
Interesantna sorta jedna. Njima po izlasku sunca pada mrak na oči.
Sorta ljudi koja je nastala pod uticajem nekog virusa, keletve ili eventualno nekog eksperimenta, rituala.. Po pravilu su nekoliko puta jači od običnih ljudi i veoma ih se teško riješiti.
Pojavljuju se u nebrojeno mnogo filmova, a jedan od boljih, visokobudžetnijih i upečatljivijih je i film ''World War Z'', koji bi trebao biti neka vrsta spremanja svijeta za neku moguću apokalipsu i slično tome. Međutim ponašanje zombija u ovom filmu je predstavljeno kao neka kombinacija super snage i pokreta Majkla Džeksona. Na kraju se ispostavilo kao veoma komičan film, kojem su slavu donijeli poznati glumci tipa Bred Pit i Nikola Đuričko, a zombiji su dali poseban pečat. Ne onaj pečat.
