Nastavak filma "Tito i ja" u kom se protagonista svim silama trudi da sebe predstavi kao najboljeg prijatelja, poslovnog saradnika, ravnopravnog političkog sadruga i po potrebi ljubavnice pokojnog premijera. Fraza koja najgnusnijoj laži i najbesmislenijem politikanstvu daje auru nedodirljivosti i tabuizirane nepovredivosti. Svaka šuša, baraba, hokštapler i bitanga koja je u životu barem dvaput videla Đinđića sa udaljenosti manje od 200 metara daje sebi za pravo da ga proglašava intimusom a sebe za osobu od najvećeg poverenja "najprogresivnijeg i najevropskijeg sina naših naroda i narodnosti". Šupičku, više ga ja poštujem, iako sam ga pljuvao dok je bio živ.
Retard i kriminalac Legija je takvima zalog za budućnost. Kad ostanu sami sa sobom, piznaju da ne bi menjali tri Zorana za jednog Legiju, koliko im je ovaj poslednji dobrog doneo.
Realno Legija je čovek za svaki režim. Kada im zatreba iskoristiće ga i opet će biti neko suđenje, kurci palci.
Da nam živi Legija još sto godina. Makar negde u izgnanstvu.