Zum-reporter

За генерацију рођену након 1980. године, часопис који је омогућио постојање на овоме свету, јер је помогао да конкуренција заврши у марамици. Плејбој бивше Југе, претеча данашњих порнографских сајтова, магазин који је у момачке шаке уливао енергију и морал, колико и Вук Драшковић у демонстранте. Лист који је седамдесетих година двадесетог века, помагао младићима да открију своју сексуалност, јер су у то време били ускраћени за кабловске канале који по цео дан дају порњаву, клинчовање обријаних штуки после два на ТВ Палми, јапанске нићпор цртаће у којима се цела фамилија хвата у коло, и понгиде увезене из Танзаније, због чијих брусилица, позадине платичних америчких "домаћица" попримају изглед здања у Шилеровој након акције "Сабља".

Сам часопис је у неку руку био таблоид, писали су се разноразни трачеви, које наравно нико нормалан није читао. Сва пажња била је фокусирна на умерене фотке, тадашњих лепотица. Без играња са Хилти алатом, прављење шпаги преко два канцеларијска стола, без јахања коња са стомачне стране, и без навлачења чакшира са вештачким тукидидом. Само дјевушке постављене у став налик оном, какав данас њихове ћерке, нећаке и сестричине, заузимају на фотографијама за електронске социјалне мреже, разголићених груди и батачића. Таман толико еротског садржаја, да омладинац вршњаку набије притисак, к'о унуче баби кад јој проспе компот по скоро завршеном гоблену. Дедовима је у развијању мишића руку помогла изградња новобеоградских блокова, асфалтирање Кнежевца, и прављење пруге код Рипња, а снагу у руке њиховим наследницима донеле су сисате радодајке са насловница Зум-репортера. Још један нови број, још сат времена слатке моторике иза закључаних врата од купатила.