Žvakanje
Pored onih užasnih autobuskih Sokrata koji od vas vremenom načine izvrsnu autobusku bajalicu, na još jedan tip čoveka se nailazi u autobusima, čekaonicama i drugim mestima gde ljudi ne/rado obitavaju. Naime, tu su oni tipovi koji na originalan način konzumiraju hranu ili, možda, ako ste slučaj „sreće u nesreći“ – žvake.
Naime, doći će do vas i samo pogledati dok u sebi izgovarate „Oče naš, nemoj samo do me' da seda, oče naš...“, sesti i krenuti.
Pored kupljenih proizvoda, kakav je najčešće burek ili sendvič – često svoju užinu iliti ručak ova tako gladna osoba može ponesti od kuće. Hrana se otvara i polako počinje pakao!
Mljac, mljac, bla, bla, mljac, mljac, bla, mljac... : hrana se meša u ustima: mljac, bla, bla, mljac, mljac! Pljuc, pljuc, pa opet serija mljac, bla...
I ko za inat, o, ti, bolesni stvore, akteru ovog događaja, umesto da zevaš kroz prozor ili u onu rasnu plavušu, ili čvrsto žmuriš ti, ne, ti to ne činiš, već ti - zumiraš! Telo i hrana. Ruke, telo i hrana. Glava. Oči, nos, brada, usta, ruke i hrana. Usta i hrana. Pojedini zubi. Hrana. Jezik. I Mljac! Mljac! Mljac! Mljaaaaaac! Usporeno. Odzvanja. MljaaaAAAAAaaaaac!
Kroz glavu mljac u sekundi mljac najkreativniji mljac načini mljac ubojstva mljac! Znojiš se. Mučnina. Trus, mljac, bla, hrana! Pegla! I Mljac baca peglu. I rasna plavuša baca peglu i svi lančano bacaju peglu u autobusu...
Otvaraš oči! San! Samo san! Mljac, mljac....on/a i dalje melje hranu u ustima mljac...
