Otromboljenog i mlitavog kurca pušenje.

Поред оних ужасних аутобуских Сократа који од вас временом начине изврсну аутобуску бајалицу, на још један тип човека се наилази у аутобусима, чекаоницама и другим местима где људи не/радо обитавају. Наиме, ту су они типови који на оригиналан начин конзумирају храну или, можда, ако сте случај „среће у несрећи“ – жваке.
Наиме, доћи ће до вас и само погледати док у себи изговарате „Оче наш, немој само до ме' да седа, оче наш...“, сести и кренути.
Поред купљених производа, какав је најчешће бурек или сендвич – често своју ужину илити ручак ова тако гладна особа може понести од куће. Храна се отвара и полако почиње пакао!
Мљац, мљац, бла, бла, мљац, мљац, бла, мљац... : храна се меша у устима: мљац, бла, бла, мљац, мљац! Пљуц, пљуц, па опет серија мљац, бла...
И ко за инат, о, ти, болесни створе, актеру овог догађаја, уместо да зеваш кроз прозор или у ону расну плавушу, или чврсто жмуриш ти, не, ти то не чиниш, већ ти - зумираш! Тело и храна. Руке, тело и храна. Глава. Очи, нос, брада, уста, руке и храна. Уста и храна. Поједини зуби. Храна. Језик. И Мљац! Мљац! Мљац! Мљаааааац! Успорено. Одзвања. МљаааАААААааааац!
Кроз главу мљац у секунди мљац најкреативнији мљац начини мљац убојства мљац! Знојиш се. Мучнина. Трус, мљац, бла, храна! Пегла! И Мљац баца пеглу. И расна плавуша баца пеглу и сви ланчано бацају пеглу у аутобусу...
Отвараш очи! Сан! Само сан! Мљац, мљац....он/а и даље меље храну у устима мљац...