Žvaljo

У суштини доброћудан и на прву непримјетан, све док нешто не одвали. Жваљо је вазда за какве акције, свугдје би се хтио уклопити али у најбољем случају можда му неко опсује мајку. Неће га народ. Сиров и неотесан, не жели ти зло а ти га свеједно гађаш говнима. Стари му је алкос и пензију троши на вопи, тако да жваљо хода одрпан а тикепа су му малене па је изрезао сприједа да могу прсти изаћи. Али, боли њега курац. Сунце сија и цвијеће мирише. Њему је супер. Кад порасте каже да ће бити возач шлепера. У кабини ће шмекати постер Драгане Мирковић. Кад скрпи за мобилни назваће Аду Гегаја на 225-883, али му се Адо неће јавити. Самоук је и зна извалити браник од ладе без ичије помоћи. Назваће баби из комшилука добро јутро и помоћи са кесама. Од ње ће понекад добити марку и то му је једини извор прихода. Штеди и не троши на храну, него једе пиљевину са оближње бренте јер је несташица камења од како су били херцеговци на екскурзији и однијели шта им припада. Нажалост, тако отуђен од свијета под старе дане скрене. Вјероватно сте га видјели у граду. Позравља семафоре на начин који сваком семафору импонује - са испруженим дланом и на енглеском језику.