Небеска појава која је одвајкада распаљивала машту оних који машту имају. Покушавајући да протумаче поруку белог трага на бескрајном своду, разне културе су га различито читале. Данас је преовладало материјалистичко тумачење, па ће самодовољни Западњак, видевши звезду репатицу (комету, падалицу), грамзиво помислити или рећи: "Make a wish!". Пожели нешто ново из категорије "Must have", да буде само твоје, да утолиш ту неутољиву глад за поседовањем бар до следећег "Must have" огласа.
А Србин? Србин ће рећи нешто што дводимензионалним умовима, уроњеним у материју, звучи као неразумљив склоп речи. Казаће: "За грм, брале!". Какав сад брале, за који грм? Без бриге, зна ко треба да зна: онај који је рекао, онај на кога се односи и Бог, коме су те речи миле.
Јер Србин вековима и поколењима верује да звезда репатица оглашава да је управо тог тренутка, негде на свету, неки неправедно заточени сужањ утекао из тамнице. Па, не могући да му конкретније помогне (јер не зна ни ко је бегунац, ни где се бекство дешава), он му, озареног лица, мисаоно упућује савет: "За грм, брале!". Ил'за трн, ил' за грм, склони се пред потером.

Pevačica koja zarađuje mnogo repa.