Ista kao i svaka druga godina života. Po nečemu bolja, po nečemu gora od ostalih, sve u svemu vrlo slična po dozi dnevnih problema kao i neke druge, koje slede kasnije. Samo ti problemi starijima deluju bezazleno kad ih pogledaju iz svog ugla.
Prosečan dan jednog petogodišnjaka:
Ustao je oko pola 8 nakon desetočasovnog spavanja (u kojem je možda sanjao crtani lik koji mu uteruje strah u kosti). Sada mu sledi doručak, koji hteo-ne hteo, mora da pojede, jer baba koja ga čuva ne pruža baš dosta opcija. Naravno (ako ne ide u obdanište), nema nikakvih obaveza toga dana te odmah posle doručka može preći na igranje. Igra se sa igračkama koje je nasledio od starijeg burazera, na TV-u svaki dan gleda najnovije i najsvetlucavije reklame igračaka koje roditelji ne mogu da mu priušte iako ih on svaki dan moli, i prvo im to spomene kad se vrate sa posla. Ako nema nikoga da ga izvede napolje,ceo dan će provesti u zatvorenom prostoru, pa će mu pre ili kasnije biti dosadno ma koliko da je maštovit. Uveče kad mu se prispava, postaće nervozan, plakaće jer nije svestan zašto je umoran, i biće oteran u krevet kada mu se naredi.
Nema briga oko ispita, nema ni finansijskih problema, ali mu zato nedostaje tata koji po ceo dan radi, želeo bi novu igračku, želeo bi da se igra napolju, da sam bira šta će danas da mu obuku i kada može da uzme neki slatkiš. Voleo bi da sam koristi WC, da može da dohvati prekidač za svetlo i da sam sebi sipa sok iz frižidera. Ne može, zavisi od drugih.
