Ovo kažemo onda kada nas neko smori svojim problemima. Naravno, da je neki nebitan lik, otkačili bismo ga još na početku priče rečima: Se mi poznajemo uopšte?
Ipak bi po nekom nepisanom pravilu trebalo da vam se otvori neka osoba koju duže poznajete i ima poverenja u vas. Neko blizak. I bez obzira na to što znate da će vas njegova priča žešće smoriti ipak ste voljni da ga poslušate. Ovaj izraz može i da posluži kao neka vrsta utehe dotičnoj osobi, tako što joj stavljate do znanja da nije jedini koji ima probleme u životu. Šta ćeš, takvo je vreme, svi imamo probleme. Lepo je nekad popričati sa nekim i isprazniti se na ovaj ili onaj način, ali neki baš ekstremno srljaju u to.
-Brate, ponestalo mi kinte, stigli su računi, trebam i kiriju da platim. Na faksu imam jos neke dugove koje trebam da izmirim. Devojka hoće da me ostavi, kaže da je ne zadovoljavam materijalno, njoj je izgleda samo to važno. Uginuo mi je pas pre par dana. Sat mi više ne radi. Puk'o mi je đon, moram da kupim nove patike, a odakle?
-Brate, a šta ja da kažem?
